Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistava (IASP) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 2003. godine pokreće inicijativu obeležavanja Svetskog dana prevencije suicida na dan 10. septembra. Cilj ovog obeležavanja je podizanje znanja široke javnosti o zdravstvenom problemu suicida, širenje informacija, smanjenje stigme i iznad svega skretanje pažnje da je suicid moguće sprečiti, odnosno da je prevencija najbolji način borbe protiv suicida.

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, godišnje u celom svetu umre oko 800.000 ljudi usled samoubistva. Suicid je jedan od najvećih svetskih javno zdravstvenih problema, ističe se u izveštajima Svetske zdravstvene organizacije. Činjenice koje zabrinjavaju su:

Procenjuje se da su pokušaji samoubistva oko 20 puta češći nego izvršena samoubistva.

Iako su stope samoubistva tradicionalno bile najviše u populaciji starijih osoba muškog pola, stope suicida među mladim ljudima su u toj meri porasle da su oni postali grupa pod najvećim rizikom u jednoj trećini svih zemalja. Samoubistvo je drugi uzrok smrtnosti osoba među mladima između 15 i 29 godine oba pola.

Mentalni poremećaji (naročito depresija i zloupotreba psiho aktivnih supstanci) su povezani sa više od 90% svih slučajeva samoubistava. Međutim, ne treba izgubiti iz vida da je samoubistvo kompleksni fenomen koji je rezultat različitih sociokulturnih i ličnih faktora, te da se rizik od samoubistva povećava u periodima socioekonomskih, porodičnih i individualnih kriza (npr. gubitak voljene osobe, prekid emotivne veze, gubitak posla ili imovine, kriza identiteta i sl.).

Najveće prepreke u prevenciji suicida rezultat su neznanja. O samoubistvu se govori malo ili kroz sistem predrasuda – tako se suicidne osobe često percipiraju kao kukavice i slabići, grešnici, manipulatori i sl. Ovakvo socijalno obeležavanje (stigmatizacija) dodatno izaziva osećanja srama, straha i krivice kod suicidalnih osoba što ih sputava da glasno zatraže pomoć. Socijalnim obeležavanjem pogođene su, ne samo suicidalne osobe, već svi koji imaju problema sa mentalnim zdravljem.

Postoji potreba za promenom stava javnosti i povećanje nivoa svesti o samom problemu i o tome da on može da se prevenira.

Već je bilo reči o tome da je samoubistvo vrlo kompleksna pojava koja zavisi od velikog broja faktora. Samim tim je i teško dati precizna određenja o pokazateljima suicidalnih namera.

U literaturi se često navodi impulsivnost kao jedna od karakteristika osoba koje su izvršile ili pokušale samoubistvo. Međutim, veliki broj pojedinaca koji su izvršili ili pokušali samoubistvo, prethodno su intenzivno razmišljali o tome, odlučujući se da li da to učine i planirajući kako, kada i gde. Zato je jako važno znati da se znaci ovog procesa često mogu prepoznati – i da se može ponuditi ili potražiti pomoć.

Efikasna prevencija samoubistva podrazumeva široki, multisektorski pristup koji uključuje, ne samo ulogu zdravstvenog sektora, već i angažovanje različitih društvenih struktura i profesija, kao i neprofesionalce – volontere.

Ukoliko ste primetili da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za životom, ponudite joj razgovor. Potrebno je da joj pokažete da nije sama.

Stavite se u poziciju te osobe i  to će vam pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vama da reagujete na prirodan način.

Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite šta je najbolje za nju da uradi.  To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije.

Važno je da pokažete da osobu prihvatate takvu kakva jeste.

Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Ne možete joj “usaditi tu ideju u glavu”, a ukoliko zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.

Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je “razveselite”, ni utešite tako što ćete omalovažiti problem (“ma proćiće ti to”, “nije to tako strašno”). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.

Budite strpljivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidnim osećanjima ponekad je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća.

Ako sumnjate (i ako utvrdite) da je osoba suicidna, vrlo je važno da utvrdite da li ima plan samoubistva i da li ima sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidnog rizika. Ne ostavljajte je samu. Sklonite sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi.

Pomozite joj da shvati da su problemi REŠIVI i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pomozite joj da shvati da nepodnošljivi unutrašnji doživljaj koji ima neće trajati večno, i da samoubistvo ne mora biti rešenje.

Nažalost, većini ljudi je vrlo neprijatno da razgovaraju o samoubistvu. U našoj kulturi je to tabu tema i društvo uglavnom ignoriše postojanje problema. Ali činjenica je da na zemlji gotovo milion ljudi godišnje izvrši samoubistvo. Zato se nemojte ustručavati i ponudite pomoć onome kome je potrebna!